+381 60 71 93 111
Zašto plišane i heklane igračke nisu bačene pare

Zašto plišane i heklane igračke nisu bačene pare

Buvica Vunica 30. januar 2026.

Plišane (i heklane) igračke nisu “bačene pare”

Ako si ikada videla dete koje ne pušta svog medu ili zeku, znaš da to nije samo igračka.

To je prenosivi osećaj sigurnosti.

U razvojnoj psihologiji se za ovakve predmete često koristi termin “prelazni objekat” (transitional object): meka igračka, ćebence ili jastučić koji detetu pomaže da se umiri kada je uznemireno ili kada roditelj nije tu.


U nastavku objašnjavamo zašto je to važno (sa izvorima), i zašto su ručno rađene heklane igračke od nealergijskih materijala pametna investicija, a ne “izgubljene pare”.

1) “Prelazni objekat”: zašto dete ne pušta mede

Koncept prelaznog objekta je najpoznatije opisao Donald Vinikot (Winnicott). Ideja je jednostavna: dete koristi predmet utehe kao most između bliskosti sa roditeljem i istraživanje sveta.

Dete kroz ovakvu igračku dobija:

  1. osećaj poznatog i predvidivog (“imam nešto svoje”)
  2. lakše podnošenje odvajanja (vrtić, put, nova sredina)
  3. vežbanje samoumirenja (regulacija emocija)

Izvor: Winnicott – “Transitional Objects and Transitional Phenomena”


2) Sigurnost i samoumirenje: zašto “medenjak” radi posao

Istraživanja pokazuju da je vezivanje za nežive objekte česta pojava u ranom detinjstvu, posebno u periodima promena (vrtić, nova sredina, promena rutine).

Primeri izvora:

  1. Twin study o vezanosti za nežive objekte i ranom čuvanju:
  2. Prevalenca i upotreba prelaznih objekata (JAACAP PDF):
  3. Vezanost za meke predmete pred spavanje (PubMed):
  4. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/4019972/ - https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/6841513/

3) U stresnim situacijama (lekar, bolnica): igračka kao podrška

Omiljena igračka često pomaže detetu da se smiri u situacijama koje su mu nove ili neprijatne (pregled, vakcina, put, gužva). U pedijatriji se koristi i koncept terapijske igre (npr. “tedi meda” u bolničkom okruženju) da bi se smanjila anksioznost i poboljšala saradnja.

Primeri izvora:

  1. “Security blankets or mothers…” (pedijatrijski pregled, PubMed):
  2. Terapijska igra sa tedi medom (BMC Pediatrics):
  3. Teddy Bear Hospital (BMJ Open):
Roditeljski trik: pre pregleda ponesite omiljenu igračku i “odigrajte” pregled kod kuće - detetu će situacija biti poznatija.

4) Empatija i socijalne veštine: dete uči brigu kroz igru

Dete često “oživljava” igračku: hrani je, uspavljuje, teši, vodi kod doktora. Time vežba:

  1. empatiju (razumevanje tuđih emocija)
  2. brigu i nežnost
  3. socijalne situacije i uloge (mama/tata/doktor/učitelj)

Primeri izvora:

  1. Neuro-studija o igri lutkama i socijalnoj obradi (PMC):
  2. Doll play i govor o emocijama (Developmental Science):
  3. Meta-analiza pretend play i socijalne kompetencije (Springer, 2024):

5) Jezik i komunikacija: plišana igračka kao “sagovornik”

Kada dete priča sa igračkom, ono vežba govor, naraciju i uloge. To je posebno korisno u uzrastu kada se jezik brzo razvija. Ako se odrasli povremeno uključe (bez preuzimanja igre), dete često još više objašnjava, povezuje i uči nove reči.

Primeri izvora:

  1. Joint attention / imitacija / toy play i komunikacija (PMC):
  2. “Stuffed animal sleepover” i interesovanje za čitanje (ScienceDirect):

6) Zašto heklane igračke od nealergijskih materijala imaju prednost

Kod ručno rađene igračke prednost je kontrola materijala i izrade. Za razliku od masovne proizvodnje, ovde znaš šta je korišćeno i kako je igračkica napravljena.

Prednosti (kada se radi pažljivo):

  1. pažljiv izbor konca/vune i punjenja
  2. često manje suvišnih plastika i jakih mirisa
  3. mogućnost prilagođavanja uzrastu (npr. vezene oči i detalji bez sitnih delova kada je to bitno)
  4. dugotrajnost - igračka često postaje uspomena

Ne kupuješ “igračku”, kupuješ sigurnost

Za dete do 7 godina, meka igračka može biti:

  1. oslonac kod odvajanja i promene rutine
  2. alat za samoumirenje
  3. podrška u stresu (lekar, put, nova sredina)
  4. partner u igri koji gradi empatiju
  5. pomoć u govoru i pričanju

Zato plišane/heklane igračke nisu bačene pare - to je mala, tiha podrška detinjstvu.

FAQ

Da li je normalno da dete ne pušta jednu igračku?

Da. Vezanost za “prelazni objekat” je česta i često pomaže samoregulaciji.

Da li igračka kvari dete?

U većini slučajeva ne. Igračka je podrška u umirivanju i emocionalnom razvoju.

Zašto je bitno od čega je igračka napravljena?

Mala deca igračku često drže uz lice i nose svuda. Materijali i izrada su važni za udobnost, održavanje i opštu bezbednost.

Izvori (linkovi)

  1. https://mehrpsyclinic.com/wp-content/uploads/2025/10/transitional_objects_and_transitional_phenomenae.pdf
  2. https://www.frontiersin.org/journals/psychology/articles/10.3389/fpsyg.2014.00486/full
  3. https://www.jaacap.org/article/S0002-7138%2809%2960199-0/pdf
  4. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/4019972/
  5. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10780133/
  6. https://link.springer.com/article/10.1186/s12887-025-05769-4
  7. https://bmjopen.bmj.com/content/11/1/e041506
  8. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7560494/
  9. https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/desc.13163
  10. https://link.springer.com/article/10.1007/s10648-024-09884-z
  11. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3635847/
  12. https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2405844016307460
  13. https://www.oeko-tex.com/en/our-standards/oeko-tex-standard-100/

Pogledaj kolekciju heklanih igračaka: Prodavnica